Vec dugo slusam kako treba da nadjem nekog finog decka koji ce da me voda u setnju ili bioskop, sa kojim cu da se vidjam tri puta nedeljno u vec ustaljenim terminima, sa kojim cu da vodim ljubav subotom uvece, posle izlaska u kojem je on popio dva piva i ja jednu fantu.
Ne, fini momci su tako zanimljivi citava 2 i po dana. Ja bre hocu onog pored kojeg mogu potpuno opusteno da popijem dve tekile u ponedeljak u 11 ujutru, bez pogleda ispod obrva i komentara da mi to ne prilici. Hocu onog koji je spreman da od odlaska do centra na pice, ucini da to pice pijemo u centru Budimpeste, bez ikakvih posebnih priprema i planova. Onog koji mrzi monotoniju, koji hoce da eksperimentise, da me konstantno izaziva i onog kojeg cu ja moci da izazivam sve dok ne dobijem pogled cekaj samo da dodjemo kuci, onog pored kojeg cu postati svesna sebe u svakom segmentu. Onom kome cu reci jbt, koliko zelim to i to da uradim sa tobom, a pre tebe mi je bilo apsolutno nezamislivo. Onog bez predrasuda i zatucanih stavova. Onog koji me u javnosti cvrsto drzi za ruku, a u cetiri zida jos cvrsce pribija uz jedan od njih…
